Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Одржани регионални састанци у три црногорске општине поводом пројекта ,,Процјена технолошких потреба у области климатских промјена у Црној Гори уз примјену ТНА Приручника и приступа учење на примјерима“

Одржани регионални састанци у три црногорске општине поводом пројекта ,,Процјена технолошких потреба у области климатских промјена у Црној Гори уз примјену ТНА Приручника и приступа учење на примјерима“
Датум објаве: 07.09.2011 16:55 | Аутор: кор

Испис Штампај страницу


 

 

Јула мјесеца о. г. у организацији Канцеларије за одрживи развој (од јуна мјесеца Одјељење за подршку Националном савјету за одрживи развој) одржани су регионални састанци у општинама Цетиње, Жабљак и Беране.  Састанцима су присуствовали представници општина, ЈП Национални паркови, ЈУ Морско добро, ТЕ Пљевља, фирме Вектра Јакић, Управе за шуме ЦГ, туристичких организација, као и многи други.

Канцеларија уз подршку холандског Министарства становања, просторног планирања и животне средине, спроводи пројекат Процјена технолошких потреба у области климатских промјена у Црној Гори уз примјену ТНА Приручника и приступа ,,учење на примјерима.“

Пројекат има за циљ да ојача капацитете Владе Црне Горе и осталих актера да развију стратегије раста са ниским емисијама идентификацијом приоритетних технологија које ће обезбиједити највеће користи у смислу економских, социјалних и побољшања везаних за животну средину, и допринос смањењу емисија гасова стаклене баште у контексту националних, ЕУ и УНФЦЦЦ политика.

Један од циљева овог пројекта је и укључивање свих чинилаца друштва у овај процес и тим поводом организовани су састанци на којима се разговарало о приоритетним развојним секторима у контексту климатских промјена. На основу дискусије са састанака изведени су сљедећи закључци:

Цетиње, 25. 07. 2011. године

 

Стање и проблеми:

¾    Надлежности општина за смањење негативног утицаја климатских промјена су ограничене, појединачни допринос општина у овом контексту је незнатан

¾    Општине које имају развијену индустрију више доприносе климатским  промјенама

¾    Емисије из индустрије нијесу добро регулисане, елаборати о процјени утицаја на животну средину за велика индустријска постројења у региону (КАП, Жељезара) нијесу рађени; сада се креће са примјеном нових закона

¾    У општинама у којима није развијена индустрија, собраћај се може сматрати највећим загађивачем/ сектором који доприноси емисијама гасова стаклене баште (ГХГ)

¾    Питања одлагања и управљања отпадом су у надлежности појединих општина и још увијек нијесу ријешена на задовољавајући начин; оптад доприноси емисијама ГХГ 

¾    Економски интереси преовладавају над улагањем у заштиту животне средине (треба испитати исплативост примјене обновљивих извора енергије)

 

Предложена ријешења за допринос смањењу  емисија и прилагођавање на промјене климе су:

 

¾    Мора се радити на јачање свијести грађана (у првом плану дјеца)

¾    Стимулисати употребу обновљивх извора енергије, на примјер кроз смањење комуналија за објекте који користе соларне панеле (овај подстицај се већ примјењује у неким од општина у региону)

¾    Енергетска ефикасност, како на националном тако и на локалном нивоу, је област која има велике могућности да допринесе смањењу емисија; одређени број општина већ учествује у програмима побољшања енергетске ефикасности

¾    Иако Црна Гора има незнатан допринос климатским промјенама у глобалним оквирима, мора се почети са активностима које ће доприњети смањењу емисија и прилагођавању на негативне утицаје климатских промјена

¾    Све активности треба да крану од локалне самоуправе па надаље

 

Беране, 26. 07. 2011. године

 

Стање и проблеми:

¾    Што се тиче сјевера Црне Горе правци развоја су пољопривреда и туризам

¾    Од пољопривредних грана најзначајније су сточарство, воћарство и ратарство; њиховим даљим развојем расте и потенцијал за повећање емисија, али постоје начини да се емисије контролишу

¾    Индустрија која је некада функционисала у источном дијелу сјеверног региона (општине Колашин, Мојковац, Бијело Поље, Беране, Рожаје, Андријевица, Плав) је готово замрла; сада у овом дијелу Црне Горе нема великих емитера ЦО2

¾    Загађење: јављају се проблеми са чврстим отпадом, које треба ријешити санитарним депонијама (што ће допринијети смањењу емисија); постојећа сметлишта треба санирати

¾    Воде: водама се не управља на адекватан начин, што показују и поплаве које нијесу само посљедица падавина и осталих климатских фактора него и неадекватног коришћења пјеска и шљунка и неадекватне (непланске) сјече шума; ово је довело до мијењања тока ријека односно ерозије земљишта, што погоршава утицаје климатских промјена

¾    Поплаве које се дешавају у овом региону су потврда климатских промјена

¾    Употреба енергије, укључујући коришћење дрва за огријев, доприноси емисијама гасова стаклене баште

¾    Туризам, као један од развојних приоритета региона, базира се на развоју како зимског тако и љетњег планинског туризма

¾    Просторни план за Бјеласицу и Комове предвиђа изградњу 8 ски центара - питање је да ли је таква орјентација одржива у контексту климатских промјена

¾    Капацитети тј. њихов недостатак представљају значајно ограничење у региону (на примјер недостатак адекватно оспособљених кадрова за развој специфичних туристичких производа)

¾    Шумарство је још једна важна развојна грана за регион; тренутно је акценат на економском искоришћавању шума, има примјера нерационалног коришћења 

 

Предложена ријешења за допринос смањењу емисија и прилагођавање на промјене климе  су:

 

¾    Неопходно је активније радити на едукацији и јачању свијести грађана по питању одлагања отпада

¾    Смањење емисија од гријања може се постићи централизованим рјешењима какво је на примјер изградња топлане на биомасу и отпад

¾    Улагати у развој сеоског туризма, еко туризма, туризам у Националним парковима, орјентисати се на развој туризма у љетњем периоду; пољопривреда је веома битна у развоју ових врста туризма; Радити на валоризацији природних туристичких мотива

¾    Јачати едукацију кадрова (општине, туристичке ораганизације)

¾    Побољшања у управљању шумама и пошумљавање

¾    Неопходна су значајна побољшања у управљању водама и рационално коришћење овог значајног (и за сад обилног) природног ресурса

 

Жабљак, 28. 07. 2011. године

 

Стање и проблеми:

¾    Региструју се промјене на шумама (сушење) и биодиверзитету под утицајем глобалних климатских промјена

¾    Врло је битно да се изнесу тачни подаци о стању биодиверзитета, у Црној Гори врло је мало егзактних података, дуго није рађен мониторинг

¾    Програми праћења стања и подаци о промјенама/трендовима су генерално на доста ниском нивоу

¾    Посвећеност животној средини није на великом нивоу

¾    Термоелектрана Пљевља, један је од највећих загађивача и емитера гасова стаклене баште, која ради са застарјелом технологијом; топлотна енергија из ТЕ се не користи

¾    По питањима заштите животне средина, ТЕ  једино ради уклањање честица, започело се са припремама за одсумпоравање и уклањање оксида азота

¾    Планира се изградња другог блока ТЕ, који ће имати мање емисије  гасова стаклене баште у поређењу са старим постројењем, али ће повећати укупне емисије

¾    Значајан извор емисија у Пљевљима су појединачна ложишта којих има око 3.500 и која као погонско гориво углавном користе лигнит (неадекватни котлови, непотпуно сагоријевање)

 

Предложена ријешења за допринос смањењу емисија и прилагођавање на промјене климе  су:

 

¾    Треба радити на изградњи малих хидроелектрана, вјетроелектрана (ако је подручје адекватно за овај вид искоришћења обновљивих извора енергије, без нарушавања животне средине)

¾    Програми енергетске ефикасности су веома значајни, покренути су у неким општинама; Као пилот пројекат рађена су побољшања код јавне расвјете, а постоји и студија о потенцијалу за сјевер Црне Горе (укључујући Никшић)

¾    Топлификација Пљеваља и изградња топлана које би користиле биомасу и/ или техничку воду из новог блока за системе за гријање

¾    Прелазак на алтернативни вид огријева – биомаса – отпадно дрво, су једно од ријешења смањења негативног утицаја климатских промјена.

¾    Фирма Вектра Јакић Пљевља ће од октобра о. г.  почети да користи биомасу за сопствена енергетска постројења, гријање и производњу електричне енергије

¾    Неопходна је боља координација међу надлежним тијелима да би се пружили адекватни одговори на проблематику климатских промјена

¾    Потребна су побољшања у планирању и реализацији сјече шума